Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kada opaska učiteljice dirne i dušu i sećanja: Ali ona ne zna... Ja sam rodila Supermena!

Razgovor sa učiteljicom u mami Mirjani izazvao je lavinu emocija, i naterao je da se zapita - zašto dečak od sedam godina ne sme da trči na odmoru u školi. Ovo je njena priča...

  Izvor: Foto: Shutterstock

"Znate, nije sve ovo najbolje prošlo. Čini mi se da je žilav, drugi doktori nisu tako optimistični, ali još je rano za bilo kakve konačne zaključke. Prilično je mlitav bio kad smo ga izvadili, slabo je disao i dugo mu je trebalo da zaplače. Loš mu je apgar, šest na sedam, to je prilično slabo, videćemo kako će biti narednih dana. Da, ima i malu cistu na mozgu, ali ona bi trebalo da se povuče, to je od Vaše hipertenzije, svakako ćemo ga pratiti".

Foto: Shutterstock

Sledećeg jutra ili meseca ili godine ili života, jer vreme je stalo, sve je stalo na momenat, doktor mi ga sa sestrom donosi na podoj. Predaje mi ga u ruke i kaže: "Eto, šta da Vam kažem, daće Bog da sve bude dobro". Pokušaj utehe.

Razmotavam mali beli zamotuljak na krevetu, sestra kaže: "Nemojte", doktor veli sažaljivo: "Pusti je", domunđavaju se pogledima… Gledam ga netremice, malen u šaku da stane, goluždrav, modar kao da je rat prošao, pišu ima – to je važno, deset prstića gore, deset prstića dole. Meni lep, najlepši. Meni veliki, ma najveći. Meni je – moj.

"Doktore, ja sam rodila Supermena", kažem ponosno. Doktor, pun "optimizma" se kiselo osmehnu i reče: "Ih, pa to sve majke misle, biće i on dobro valjda. Pratimo mu funkcije, moraćete puno sa njim da radite. Neko vreme će da kaska sigurno za vršnjacima, može kasno da prohoda i progovori. Znam da je ovo sve teško… Vi ste sad puni emocija, ako vam je lakše, isplačite se slobodno, to sve majke rade".

Povezane vesti

"Doktore, ali ja nisam sve majke. A on, on će biti najbolji". Suzu pustila nisam. Namagarčili smo sve lekare, "optimiste", bili smo napredniji od vršnjaka već sa osam meseci, progovorio je tečno kao odrastao sa godinu i po i od tad ga niko nije zaustavio…. Čudno gde te neke stvari stignu… Da, sad znam odakle mi ove olovne neisplakane suze, plačem sada, a sve majke su već svoje suze isplakale kad je trebalo.

Povezane vesti

"Slušaj me dobro sad ovamo", razmazujući maskaru sva zarozana ga grlim i nastavljam: "Nemoj da si zucnuo učiteljici da sam ti ovo rekla, ali trči sine, trči kad god možeš, gde god možeš, trči u inat svima koji ne veruju, trči za svoju slobodu, trči za svoju borbu trči, ali pazi, nisu sva deca Supermeni kao ti… Šššš, nemoj nikom da kažeš"

Puj, puj…

Autor: Mirjana Stolić

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica