Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Saveti psihologa: Kako da olakšate detetu boravak u bolnici

Od velike je važnosti da roditelji nauče kako da se postave u teškim trenucima, kao što je hospitalizacija deteta. Na koji način se suočiti sa ovim problemom savetuje psiholog Vukašin Čobeljić.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Budite tu za dete

Deca se međusobno jako razlikuju. Nekim mališanima je važno da se sa njima priča, traže od roditelja da im se detaljno objasni situacija, a opet ima i onih koji su zatvoreniji i ne pitaju mnogo. Stav psihologa je da se deci priča, jer se tako smanjuje verovatnoća da budu nepripremljena za neku situaciju i intervenciju. Bez obzira da li je akutno ili hronično oboljenje u pitanju, deci bi trebalo objasniti kroz šta će da prolaze. Ipak na roditeljima je konačna odluka šta će sve reći detetu. Na kraju krajeva, oni najbolje poznaju svoju decu i najmerodavniji su da procene njihove reakcije.

Šta je to što mališane najviše uznemirava kada moraju da budu hospitalizovani?

- Moje iskustvo vezano za Dečju kliniku jeste da je za decu svaki dolazak u bolnicu izuzetno stresan - bilo da se radi o nekoj ozbiljnijoj bolesti, bilo da je reč o rutinskim intervencijama. Sve je to velika neprijatnost. Što je mlađe dete, to je veći strah od odvajanja - kod mnoge dece se javlja takozvana separaciona anksioznost. Za decu od tri do pet godina, odvajanje je nešto najstrašnije, a bolnica je povezana i sa bockanjem, stavljanjem braunila (igla sa cevčicom koja ostaje u veni), raznim pregledima koji mogu da budu neugodni, tako da se mnogi mališani plaše bolnih intervencija. Kod starije dece, koja su svesna da su bolesna, javlja se i strah od toga šta će im se desiti, da li će se sve dobro završiti, koliko će sve da traje...

Ko odlučuje o tome da li je roditelju ili detetu potrebna konsultacija sa psihologom?

- Uglavnom doktori - pedijatri i specijalisti upućuju na psihologa. Često se kod nas upućuju deca kod koje je ustanovljeno da tegobe postoje, a nema organskog uzroka. Radimo i sa decom i sa roditeljima, u zavisnosti od toga kome je pomoć potrebna. Najčešće se dešava da lekari na odeljenju prepoznaju da postoji potreba za konsultacijom sa psihologom, i onda upute roditelje kod mene. Nažalost, obim posla je veliki, pa je praksa da se sa pacijentima uglavnom radi jednom nedeljno, po tridesetak-četrdesetak minuta. Ipak, kada je akutna situacija, radi se i češće ili, pak, ređe. Roditeljima dece koja nisu hospitalizovana, za konsultacije sa psihologom je potreban uput.

Kako tačno izgleda vaš rad sa decom?
- Psiholozi uvek procenjuju kakvo je dete - da li je otvoreno ili zatvoreno, pa se u zavisnosti od toga bira i pristup. Nekada će psiholog da se šali sa detetom, a nekada će da mu pristupi kroz igru, crtanje, ili ozbiljniji razgovor. To zavisi od prirode deteta, ali i od uzrasta. Igra je, ipak, najčešće najbolji način da se deca izraze i kanališu svoja osećanja… i, naravno, da se tako i opuste.

Anegdota iz prakse

Vukašin Čobeljić nam je ispričao jednu anegdotu, koja dobro oslikava način na koji se prenose emocije među ljudima.
- U vreme kada je bilo bombardovanje, jedna mama je iz skloništa zvala psihološko savetovalište - jer joj je beba bila jako uznemirena, a nije znala šta da uradi kako bi je smirila. Dežurni psiholog je pitala mamu kako se ona oseća, na šta je majka odgovorila da je van sebe od straha. Ne samo zbog deteta… već, generalno, zbog bombardovanja, kao i da je dodatno nervozna zbog toga što ne može da uteši bebu. Profesorka ju je pitala da li u skloništu ima nekog ko je smiren, a ona je rekla da je tu jedan deka, koji izgleda kao da mu je svejedno za sve što se dešava. Profesorka je posavetovala da njemu dâ bebu u naručje - nakon čega se beba veoma brzo potpuno umirila! To je dokaz kako se emocije lako prenose, čak i kada ne postoji krvno srodstvo i bliskost.

Manja Perić Mitić

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica