Zatvor, ili kako se medicinski kaže konstipacija, je frustrirajući problem kod dece, koji se obično definiše kao prolazak tvrde i suve stolice ili bolno pražnjenje posle nekoliko dana. Konzistencija i broj stolica varira u zavisnosti od doba i od deteta do deteta. Odojčad se naprežu i stenju i mogu se prazniti na 2-3 dana, ali ako je stolica meka i prolazi bez problema, to nije zatvor, već se ona pojavljuje neredovno. Tek kada postane tvrda i bolna, govorimo o konstipaciji.

Kako razlikovati zatvor od neredovnog pražnjenja?

Znaci da je dete konstipirano su kad ono nema stolicu svakog dana i teško je se oslobađa, zatim kad je stolica tvrda i suva (zrnasta kao šljunak), a pražnjenje praćeno bolom. Često je prisutna nadutost stomaka, kao i grčevi i bol, a apetit je uglavnom smanjen.

Četiri ključna faktora za postavljanje dijagnoze su:
1. Dijagnoza zatvora kod deteta ovog uzrasta postavlja se na osnovu podataka koliko se dete često prazni
2. Da li se dete žali ili ima bol prilikom pražnjenja - da li steže zube, savija noge, crveni u licu kad  pokušava da se oslobodi stolice da bi izbeglo neprijatnosti
3. Od čega se sastoji ishrana
4. Da li je bilo nekih stresnih događaja u poslednje vreme i koliko često mala količina tečne ili meke stolice uprlja rublje.

Koji su uzroci konstipacije kod deteta?

Ovo je jedan od najneprijatnijih problema. Često je emocionalno uslovljen kod dece u drugoj i trećoj godini

Deca oko druge godine često ne reaguju na signal za pražnjenje ili ga ignorišu ako su zauzeta igrom. Što ga duže ignorišu, defekacija postaje sve teža i konstipacija se pogoršava

koja prolaze kroz negativnu fazu, pa se tako protive i pražnjenju. Neka deca suviše jedu hranu bogatu mastima i siromašnu vlaknima (grickalice, gusti sokovi), takođe piju malo tečnosti, a manjak fizičke aktivnosti (gledanje TV, igrice), ponekad pogorša već ionako loše uspostavljene navike pražnjenja. Mnoga deca ovog uzrasta su "prezaposlena" i ne reaguju na signal ili ga ignorišu ako su zauzeta igrom. Što ga duže ignorišu, više se vode iz stolice aprorbuje i ona postaje čvršća, pa dete ulazi u začarani krug gde je defekacija sve teža i konstipacija se pogoršava.

Roditelji bi trebalo da imaju pozitivan stav, da nauče dete da prepozna znake koji prethode crevnom pražnjenju i prepoznaju prirodni poziv. Vrlo je bitno privoleti dete na to. Ono treba da zna da je pražnjenje creva isto tako važno kao pranje zuba i spavanje. Iako je konstipacija hronično stanje, nju je teško tretirati, jer teško i bolno pražnjenje nije nešto sa čime će se dete naučiti da živi. Postepeno, podesnom ishranom i eventualnim medikamentnim intervencijama, dete će imati redovno pražnjenje.PageBreak

kako-pomoci-detetu-koje-ima-zatvor

Kako rešiti problem zatvora kod deteta?

Pokušajte da se pridržavate sledećih preporuka:
- Poželjno je da dete obeduje svakog dana u isto vreme

Od pomoći mogu biti i:- Mineralna voda koja sadrži magnezijum- Čorba od povrća takođe sadrži dosta vlakana, a i povećava unos tečnosti- Preparati B kompleksa- Čaj od belog sleza- Neki medikamenti  kao metilceluloza ili slabo absorbovani produkt šećera, laktuloza, koja privlači vodu i tako čini masu stolice- Fizičke vežbe

- Nekoliko puta dnevno trebalo bi da ide u toalet, naročito posle doručka
- Podsetiti ga da ide kad oseti napone

Takođe, veoma je važno obratiti pažnju na detetovu ishranu.

Redovno konzumiranje sledećih namirnica trebalo bi da olakša detetu pražnjenje:
- Kruške, šljive, kajsije, breskve, banane imaju laksativni efekat. Banana ima veliku vrednost kod konstipacije, jer normalizuje crevnu funkciju. Njena korist  kod konstipacije zasnovana je na pektinu koji apsorbuje vodu i tako čini masu koja pokreće creva.
- Lisnato povrće, kupus, šargarepa, sveže i sušeno voće (šljive, smokve, urme, grožđe) sadrže prirodnu formu celuloze.
- Teže povrće, kao na primer celer, ima više vlakana. Da bi koristi od vlakana bile kompletne vrlo je važno piti dovoljne količine vode da se pomogne prolazak stolice kroz creva.
- Ponuditi voće i povrće sa krupnijom strukturom, integralni hleb, žitarice, krompir.

Prim dr Jasminka Komnenović, pedijatar - nutricionista