Pisanje je složena aktivnost, u kojoj učestvuje veliki broj mišića ruke, šake i prstiju, a kojom upravlja mozak. Razvojem vizuelno-motorne percepcije, koja se vremenom automatizuje, pisanje postaje automatska radnja. Danas većina dece mnogo pre polaska u školu zna sva slova, ali da bi mogla da pišu, to nije dovoljno.

Koordinacija oko-šaka se uspostavlja u 18. nedelji života, kada beba počinje prvi put voljno da hvata ponuđeni predmet sa strane, stavlja ga ispred tela, premešta iz ruke u ruku i posmatra. Daljim razvojem funkcije šake, beba izvodi sve preciznije pokrete, čime se razvija fina motorika, uz dobru koordinaciju prstiju i oka. Razvoj ovih sposobnosti je od suštinskog značaja za pisanje.

Kod jednog broja dece se javlja problem, iako naizgled za pisanje ne postoje prepreke - jer je dete zdravo, vidi, čuje, inteligentno je, nema neuroloških ispada. Nepravilan rukopis kod te dece može da bude iz različitih razloga, neophodno je da se svaki slučaj posmatra pojedinačno, kako bi se utvrdio glavni uzrok. Pored nezrele vizuelne percepcije i govorno-jezičkih poremećaja, uzrok problema u pisanju može da bude poremećaj u razvoju grafomotorike.

Pisanje je složen proces

Grafomotorika je sposobnost držanja olovke i pisanja slova, reči i rečenice. Pored pokreta šakom i prstima, potrebno je i usmeravanje pogleda i pažnje na aktivnost pisanja. 

Negativna strana kompjutera

Korišćenje kompjutera je danas neizbežno, i svakako donosi puno prednosti, ali ima i negativnih strana. Jedna od njih je što se sve manje piše i crta rukom - to odraslima štedi vreme, ali deci uskraćuje razvoj punog potencijala ruke i šake. Fina motorika direktno utiče na razvoj govora, pa je to prvi znak da će dete imati problem kasnije i sa pisanjem. Pored fizičke neaktivnosti i nepravilnog držanja, kao i nespretnosti u korišćenju lopte - zbog loše razvijene krupne motorike, veliki broj dece sa smetnjama u govoru i pisanju pokazuje da je još jedan, nemali problem pred decom i roditeljima, sa kojim ne mogu da se izbore bez stručne pomoći

.Problem može da se ogleda u nepravilnom držanju olovke, previše jakom ili previše slabom pritisku olovke o papir, lošoj organizaciji u prostoru na kome se piše, poteškoćama u pisanju krivih linija... što sve može da se vidi dok je dete još u vrtiću. Kako je grafomotorika sposobnost koja se razvija, problemi koje dete ima mogu da se prevaziđu vežbanjem - ukoliko se uoče na vreme i tretiraju na pravi način.

Faze pripreme za pisanje

Razvoj grafomotorne sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu, kada se najčešće uoče određeni problemi, ako postoje. 

Pre nego što sa godinu i po dana počne da škraba olovkom po papiru, dete drži olovku sa godinu dana i oponaša šaranje po papiru. Knjige lista prvo tako što okreće po nekoliko listova odjednom, da bi sa dve godine okretalo list po list - kada počinje da drži olovku palcem, kažiprstom i srednjim prstom, i oponaša povlačenje vertikalne linije. Sa dve  i po godine, rado se igra olovkom i papirom, povlači vertikale i horizontale, i ume da precrta krug. Pored aktivnosti koje su direktno usmerene na korišćenje olovke, sve ostalo što dete radi rukama - doprinosi razvoju grafomotorike:

- hvatanje, držanje i ispuštanje igračaka

- prebacivanje igračaka iz ruke u ruku, ređanje kocki

- hvatanje sitnih predmeta, čime se razvija "pincetni" hvat

- držanje kašike i samostalno hranjenje, korišćenje viljuške

- svlačenje i oblačenje odeće i obuće

PageBreak

podsticite-razvoj-grafomotorike-kod-deteta

Stimulacija je veoma važna

Da bi dete razvilo sve funkcije ruke, treba da ima odgovarajuću stimulaciju igračkama:

♦ hvata zvečku

♦ drži kocku i premešta je iz ruke u ruku

♦ poseže za "nestabilnim čovečuljkom" 

♦ ubacuje pločice u praznu kutiju

♦ na lutki kažiprstom dodiruje razne detalje

♦ drži kašiku u ruci i jede

♦ povlači igračku na uzici

♦ olovkom povlači po papiru

♦ drži čašu iz koje pije vodu

♦ lista slikovnice

♦ mazi lutku ili medu

♦ kotrlja, hvata i baca loptu

♦ uvlači pertlu u perle

♦ razvrstava geometrijske oblike

♦ stavlja zrnca "šibice" u kutiju

♦ otvara poklopac na kutiji

♦ navija igračku

♦ makazama (za decu) seče papir

Razvoj krupne i fine motorike

Da bi se razvila fina koordinacija pokreta ruke u drugoj i trećoj godini, dete treba da se igra igračkama različitih oblika, posebno onim koje omogućavaju razne konstrukcije, kao i knjigama, olovkama, igračkama na navijanje.

U ovom periodu, deca oponašaju, pa će brzo i lako usvajati nove veštine ukoliko je osoba koja ih čuva dobar model i poznaje njihove mogućnosti u tom uzrastu. Aktivnosti kao što su hranjenje, oblačenje, svlačenje, kupanje... zahtevaju pored grube motorike i finu motoriku ruke i šake, kao i niz složenih sposobnosti kao što su prostorna percepcija i slika o sopstvenom telu, pa je potrebno da dete isproba svoje mogućnosti, a da mu odrasli pomognu samo u onom što samostalno ne može da izvede.

Imitiranjem i uvežbavanjem veština, dete povećava samostalnost - i u igri, i u realnim situacijama, što učvršćuje njegovo samopouzdanje. Izostanak nekih veština ili nepotpuna razvijenost krupne ili fine motorike, može da bude jedan od razloga problema u pisanju deteta koje je pošlo u školu. Za svaki slučaj ponaosob, neophodno je da se uradi stručna procena i napravi individualni program rada, kako bi se postigao rezultat u lečenju. 

Snežana Milanović, visoki strukovni terapuet