Zamislite samo sa koliko strahova se suočavaju mališani dok koračaju kroz svet odraslih i susreću se sa onim što im je nepoznato. I njima je, kao i nama, potrebna podrška i razumevanje. Čak i kada nam se čini iracionalnim, a ponekad i smešnim da dete beži od grmljavine, babaroge, čudovišta iz ormana, mraka, pauka...

Razvojni strahovi

Deca se rađaju sa strahom od gubitka podloge i jakog zvuka, a prvi razvojni strah sa kojim se suočavaju jeste strah od odvajanja, koji se javlja između 8. i 12. meseca. Zato se majkama savetuje da u tom periodu, čak i kasnije - dok beba ne navrši 16 meseci, nigde ne odlaze bez nje na duže vreme.

Strah od odvajanja je naročito izražen u periodu polaska u vrtić, ali se najčešće spontano gubi kada dete postane svesno da se roditelji uvek vraćaju po njega

Osim toga, preporuka je (naravno, ukoliko je to moguće) da tada ne rađaju drugo dete, jer je u tim mesecima anksioznost (uznemirenost) deteta najizraženija.

Strah od odvajanja je naročito izražen u periodu polaska u vrtić, ali se najčešće spontano gubi kada dete postane svesno da se roditelji uvek vraćaju po njega, a da je vreme koje provodi u vrtiću ispunjeno igrom, smehom i zabavom. Između treće i četvrte godine se javljaju strahovi od životinja i imaginarnih bića. Kako se mašta obogaćuje, oko pete-šeste godine deca počinju da strahuju da će ih ukrasti veštice, lopovi... Oko šeste godine može da se javi strah od smrti i briga za roditelje.

Roditeljske greške

Nerazumevanje, zanemarivanje problema i ismevanje, najčešće su greške koje roditelji prave kada se dete suočava sa strahovima. "Samo kukavice se plaše mraka", "Ti si veliki. Ne plašiš se, valjda, tako male mace?" - samo su neki od pogrešnih načina reagovanja. Kada se dete plaši vode, a roditelji su uporni u nameri da ga nauče da pliva, često se pribegava nasilnom ubacivanju u vodu, što može samo da produbi strah. Objašnjenje: "Nema razloga da se plašiš" nikako nije od pomoći. U našoj kulturi se prilično potencira muška hrabrost, pa se dečaci često nazivaju pogrdnim imenima ako se nečega plaše - na primer, "seka-persa". Međutim, to može negativno da se odrazi na njihovo samopouzdanje i dalji razvoj.

Strahovi mogu da se savladaju kroz igru!

Igra za dete predstavlja zabavu koja deluje opuštajuće i umirujuće. "Tamo gde postoji opuštenost, nema straha", kažu psiholozi. Takozvana dramska imitacija je jedan od načina da kroz igru ovladate situacijom koja detetu izgleda opasno. Igrajte se igre uloga - na primer, budite doktor i pacijent. Ako se dete plaši imaginarnih bića, možete od kartona zajedno da napravite maske čudovišta. Potom ih stavite na lice, i vesela igra čudovišnih bića može da počne! PageBreak

Strah od mraka

Kod velikog broja mališana, između druge i treće godine se javlja strah od mraka. On, zapravo, obuhvata strah od samoće i nepoznatih osoba.

Kod velikog broja mališana, između druge i treće godine se javlja strah od mraka. Zato izbegavajte zastrašivanja, poput: „Ako ne budeš dobar, poješće te mrak“

Detetu u mraku svaka senka može da izgleda kao strašna životinja koja šeta po sobi, zavesa koja se tek nazire ili njiše - kao opasni džin, a šum vetra kao šaputanje veštica... Osim toga, samoća je sasvim dovoljna da dete oseti neprijatnost i nesigurnost.


Zato u početku nemojte da gasite svetlo u mališanovoj sobi, već ga prigušite, i obavezno ostavite odškrinuta vrata. Vremenom možete da ih sve više zatvarate, a kada dete prestane da vas doziva, spremno je da se vrata potpuno zatvore. Tada je važno da pohvalite njegovu hrabrost. Takođe, potrudite se da se što češće igrate u mraku. I, svakako, izbegavajte zastrašivanja, poput: "Ako ne budeš dobar, poješće te mrak". To neminovno uzrokuje da se kod deteta razvije strah od mraka, a proces savladavanja postojećeg straha se otežava.

Strah od zubara

Poseta zubaru je prava noćna mora za veliki broj odraslih, tako da  roditelji tim strahom često "zaraze" i decu. Osim toga, roditeljska nemarnost koja se ogleda u neblagovremenom odlasku sa detetom u prvu posetu stomatologu, takođe "rasplamsava vatru".

Da li roditelji mogu da podstaknu strah kod deteta?

Strahovi od određenih bića i stvari nisu urođeni, već nastaju po ugledu na roditeljske strahove ili zastrašivanja. Na primer, ukoliko se majka plaši pauka i to pokazuje pred mališanom, verovatno će i kod njega da se razvije isti strah. Ako dete radosno pritrčava kuci da je pomazi, a majka panično vikne: „Pazi, uješće te“, neminovno je da će dete pri svakom sledećem susretu sa psima da strepi. Neretko, roditelji koriste metode zastrašivanja kako bi motivisali dete na saradnju. Na primer: „Ako ne budeš dobar, doći će babaroga“, „Ukoliko ne pojedeš voće, ići ćeš kod doktora da ti dâ bocu“. Nažalost, roditelji često nisu svesni te uzročno-posledične veze, pa nastavljaju sa zastrašivanjem, a kasnije nemaju dovoljno razumevanja za detetove strahove!?

Dete treba da se odnese kod zubara čim dobije prve zubiće (oko osmog meseca). Ukoliko bude redovan posetilac stomatološke ordinacije kada još uvek nema "materijala za rad", strah će kasnije biti manji.

Dakle, nemojte čekati da vašeg mališana prvi put odvedete kod zubara kada karijes uzme maha i javi se bol, jer je u tom slučaju intervencija mnogo neprijatnija. Naravno, iluzorno je pomisliti da će dete rado da prihvati odlazak kod čike/tete u belom mantilu. Ali, ako se pridržavate našeg saveta, i uz to puno razgovarate sa detetom, sigurno ćete mu pomoći da se lakše suoči sa strahom od zubara. I, ne zaboravite da ga pohvalite nakon izlaska iz ordinacije, bez obzira kako se ponašalo kod "čika-zube"!

Strah od frizera

Izvesno "strahovanje" od frizera imaju mnogi od nas dok ne steknemo poverenje u njihov rad. Za decu je to poverenje od naročite važnosti. Roditelji greše kada očekuju da dete odmah sedne na stolicu i bude mirno dok ga nepoznata teta ili čika obmotavaju mušemom i štrickaju makazama (koje su, inače, poznate kao opasan, „no-no“ predmet) po njihovoj glavi. Još kada vide da nešto što je deo njih počinje da pada na pod - strah je još veći. Zato najpre odvedite mališana da posmatra kako se mama i tata šišaju, ali i da se upozna sa svojim budućim frizerom. Neka ga prvi put samo očešlja ili veže repiće, kikice... Dozvolite detetu da kod kuće frizira vas, medu, ili lutku - igra je najbolji metod za savladavanje straha.

Sandra Živanović