Šta je bolje za decu i kojem voću treba dati prednost? Pročitajte savete nutricioniste...
Izvor: Foto: Shutterstock
Lokalno voće
Jabuke su svrstane među najrasprostranjenije voće našeg podneblja, i prvo koje se uvodi u dečju ishranu. Osim što su dobar izvor vitamina A i C, i minerala - kao što su fosfor i gvožđe, one sadrže veliku količinu rastvorljivog vlakna pektina. Zato su lekovita hrana, jer normalizuju crevnu funkciju i štite od toksina iz okoline. Pomažu organizmu da eliminiše holesterol, a zbog sadržaja malenične kiseline potpomažu varenje veoma masne hrane.
Kajsije su iz Centralne Azije, ali se smatraju domaćim voćem, jer uspevaju u gotovo svim toplijim delovima Evrope, kao i u našoj zemlji. Osim drugih nutritivnih kvaliteta, izvanredan su izvor beta karotena. Konzumiranje ovog voća potpomaže redukovanje kožnih problema i infekcija kože. Suve kajsije (kao i ostalo suvo voće) su znatno kaloričnije, jer
Kruške, takođe poreklom iz Azije, odomaćene su u Evropi, i sa pravom se smatraju voćem našeg podneblja. Niskokalorične, sadrže najslađi prirodni šećer - levulozu, ali i šećere glukozu i fruktozu. Bogat su izvor kalijuma, vitamina C i pektinskih vlakana.
Šljive su najčešće gajena sorta voća kod nas. Dobar su izvor kalijuma, kao i vitamina A i E. Imaju diuretično svojstvo (pospešuju izbacivanje tečnosti iz organizma), a deluju i kao sredstvo protiv konstipacije (zatvora).
Trešnje su bogate bioflavonoidima, koji imaju značajna antioksidantna svojstva. Sadrže umerene količine kalijuma i vitamina C.
Jagode su bogate vitaminima i umerenom količinom gvožđa, a ta kombinacija ih čini korisnim kod tretmana umora i anemije. Takođe imaju rastvorljiva pektinska vlakna, koja eliminišu holesterol. S obzirom da sadrže obilje vitamina C, samo osam plodova je potrebno da zadovolji dnevnu potrebu mališana za tim vitaminom. Jagode obiluju i kalijumom, antioksidansima i vlaknima. Najbolje ih je uključiti u dečju ishranu sa navršenih
godinu dana, da bi se izbegla alergijska reakcija. Treba ih uvoditi postepeno, u malim količinama, i pratiti eventualno pojavljivanje simptoma alergije - crvenila i otoka.
Grožđe takođe može da se posle navršenih godinu dana uvede u ishranu deteta. Ovo voće obiluje antocijaninima, flavonima, taninima i drugim antioksidansima. Crno grožđe sadrži resveratrol, za koji se veruje da pomaže sniženje holesterola i zaštitu srca. Takođe sadrži kalijum. Korisno je za čišćenje (detoksikaciju) organizma.
Isto važi i za lubenicu i dinju, koje su dobar izvor kalijuma, vitamina A i folata. Imaju snažno diuretsko dejstvo (izbacivanje tečnosti), ali i laksativno (pražnjenje creva).
