Mame, ako ste dobile plavooku bebu, nagledajte se njenih okica što više na samom početku, jer se može desiti da se boja očiju u nekom trenutku promeni. Do toga dolazi najranije oko bebinog šestog meseca, ali dešava se čak da se boja očiju promeni i više puta do njenog prvog rođendana.

Zbog čega dolazi do te magične transformacije u boji bebinih očiju? Odgovor je da boja irisa (obojenog dela oka) zavisi od količine melanina koji je prisutan u irisu, kao i od gena koje je beba nasledila, mada ima i drugih faktora. Za pigmentaciju irisa su odgovorna tri gena. Najčešće boje očiju su zelena, braon i plava, a ređe su sive i tamno smeđe oči.

Uloga melanina

Melanin je pigment kojeg proizvode ćelije melanociti u koži, očima i kosi, zbog čega je „odgovoran“ za njihovu boju. Kada je količina melanina u očima vaše bebe mala, oči će joj biti plave.

Bebe koje imaju svetliju put, imaju i manje melanina, pa je veća verovatnoća da će im oči biti svetle, dok će tamnopute bebe najverovatnije da imaju braon oči

Ako ga je malo više, boja očiju je zelena, sivkasta ili braonkasta, a ako beba ima puno melanina, oči će joj biti tamno braon. Većina dece se rađa sa plavim očima, koje kasnije mogu da potamne. Tamnjenje očiju se u velikom broju slučajeva događa kasnije zbog toga što smeđi pigment često nije prisutan pri rođenju, ali se vremenom sve više stvara.

Kada se menja boja očiju?

Najveće promene u boji očiju se dešavaju u periodu između šest i devet meseci. Do tog uzrasta, u irisu se stvorilo dovoljno pigmenta, pa je najverovatnije da će boja očiju koju dete ima sa devet meseci da ostane takva i kasnije. Međutim, neke bebe će vas iznenaditi time što će njihova boja očiju i dalje da se menja. Ali, tada su u pitanju suptilnije, manje promene, koje se mere u nijansama.


Tako, na primer, zelene okice mogu da postanu braonkaste, a braonkaste da dobiju još tamniju nijansu. Ovakve promene su moguće sve do treće godine, a kod malog procenta ljudi se dešava da iris menja boju i tokom odraslog doba. Jedino na šta ne možete da računate, jeste da se tamna boja očiju pretvori u svetlu. Ako vaša beba ima braon oči, nema šanse da će u nekom trenutku one da postanu plave. PageBreak

Kombinacije gena

Roditeljski geni mogu da se mešaju i spajaju na različite načine, tako da deca mogu da imaju boju očiju koja je sasvim drugačija od one koju imaju njihovi roditelji. Ipak, konačna nijansa bebinih očiju je u najvećoj meri određena mamim i tatinim genima. Beba nasleđuje gene oba roditelja, i oni određuju koje boje će biti njene oči. Mnogi veruju da će, u slučaju kada oba roditelja imaju braon oči, i njihova beba da bude smeđooka. Međutim, iako je to najverovatnije, dešava se da roditelji sa braon očima dobijaju plavooke ili zelenooke bebe. Isto važi i u suprotnoj situaciji, odnosno kada oba roditelja imaju svetlu boju očiju.


Boja očiju nastaje kao spoj boje očiju oba roditelja. Svaki roditelj ima dva para gena na svakom hromozomu. Zbog toga postoji više kombinacija kada je u pitanju nasleđivanje boje očiju. Uopšteno se smatra da je veća verovatnoća da dvoje smeđookih roditelja dobije plavooko dete, nego da plavooki roditelji dobiju bebu sa braon očima. To je zbog toga što se manje dominantna plavooka crta može preneti preko dvoje smeđookih roditelja, dok se geni za svetlije boje mogu preneti i nekoliko generacija kasnije.

"Šareni" irisi

Neki ljudi se rađaju i sa irisima koji su različitih boja, pa im je jedno oko zeleno, a drugo plavo. To je obično uzrokovano greškom u razvojnom transportu pigmenta, lokalnom traumom u materici, ili je u pitanju bezazlen genetski poremećaj. Međutim, uzrok nepodudarnosti boje na oba oka može da bude i upala, pega na irisu, ili Horneov sindrom (neurološki poremećaj).


Iris je mišić koji se proširuje ili smanjuje. Kako se pod uticajem svetlosti zenica skuplja ili širi, tako se i iris smanjuje ili povećava. Opšte je poznato da se boja kože menja kada se izlažemo suncu, ali se manje zna da se isto dešava i sa bojom irisa. Kada zenica promeni veličinu, pigmenti u irisu se skupe ili rašire, što pomalo menja boju očiju. Osim pod uticajem svetlosti, zenica se smanjuje kada se zagledate u objekte koji su blizu. Takođe i emocije mogu da utiču na promenu veličine zenice, pa tako i na boju irisa.



Manja Perić Mitić