Koliko god je nama, odraslima, letovanje veoma potrebno, toliko bebama i maloj deci predstavlja stres, koji zahteva izvesno vreme za adaptaciju. U tom periodu ih vrebaju i poneke opasnosti.

Stres utiče na imunitet

Stres smanjuje odbrambene sposobnosti organizma, a nova sredina je puna mikroorganizama sa kojima deca do tada nisu dolazila u dodir, pa njihov imuni sistem počinje da reaguje. Posebno su česte crevne infekcije, jer toplo vreme pogoduje kvarenju hrane (pročitajte tekst: Kako se pravilno leti čuva hrana za bebu). Neredovno snabdevanje pijaćom vodom i korišćenje za piće neprokuvane vode iz rezervoara, ali i zagađena morska voda u kojoj se deca kupaju, ponekad su uzrok pravih malih epidemija. Praksa je pokazala da su, naročito na moru, česte i virusne infekcije - kako crevne, tako i respiratorne - koje, po pravilu, prati visoka temperatura. Da vam zbog takvih nezgoda ne bi preseo godišnji odmor, budite spremni da se sa njima uhvatite u koštac... i, ne paničite - za nekoliko dana obično sve dobro prođe.

Pregrejanost ili febrilnost

Ukoliko primetite da je bebina koža toplija nego što je uobičajeno, izmerite joj telesnu temperaturu. Ako je povišena, može da bude u pitanju pregrejanost, ali i febrilnost. Ako telesna temperatura spadne kada se dete rashladi i dobro napoji (najdalje za sat vremena), i više ne raste, u pitanju je pregrejanost. U težim slučajevima pregrejanosti nastupa toplotni udar,

Oprez! Ako se dete pregrejalo, sledećeg dana ne smete da ga izlažete suncu!

naročito kod beba, koje su i najviše ugrožene toplotom - kako od jakog sunca, tako i u kolima i autobusu tokom putovanja. Do njega može da dođe i u hladu, ukoliko je jako vruće. Zbog nezrelog termoregulacionog centra u mozgu, opseg u kome je beba u stanju da održava temperaturu tela konstantnom, veoma je mali u prvih šest nedelja života, pa je u tom uzrastu ne treba nositi na put.

Kako da razlikujete pregrejanost i febrilnost?

PREGREJANOST: visoka rektalna temperatura, tople ruke i stopala, kožna temperatura na trbuhu veća od kožne temperature na ruci za dva stepena, rumena koža, zdrav izgled.

FEBRILNOST: visoka rektalna temperatura, hladne ruke i stopala, kožna temperatura na trbuhu veća od kožne temperature na ruci za tri stepena, bleda koža, bolestan izgled.

Kako se manifestuje toplotni udar?

Dete koje je pretrpelo toplotni udar izgleda loše, bledo je, malaksalo i preznojeno, ima povišenu temperaturu, glavobolju, često povraća. Bebe znaju da budu izrazito razdražljive, da bi kasnije klonule, a u težim slučajevima dolazi i do gubitka svesti. To su ozbiljna stanja, u kojima dete mora da pregleda lekar - naročito što toplotni udar i sunčanica mogu lako da se pomešaju sa infekcijom.

Kako dete sa povišenom temperaturom treba da se hrani?

Dete sa povišenom temperaturom ima slabiji apetit, pa ga ne treba prisiljavati da jede. Ali, čim temperatura padne, dajte mu hranu bogatu kalorijama, jer mu je za ozdravljenje energija i te kako potrebna. Za bebe je najbolje majčino mleko

U slučaju infekcije, temperatura ili ne spada nakon sat vremena, ili raste još više. Tada govorimo o febrilnosti.

Šta dalje da preduzmete?

Bebu raskomotite i napojite. Ako temperatura prelazi 38,5 stepeni rektalno, tek onda dajte Paracetamol (najmanji razmak između dve doze leka ne bi trebalo da bude ispod šest sati). Kupanje u mlakoj vodi dolazi u obzir samo ako detetu prija. Možete da kožu blago trljate mokrim sunđerom, ali samo dok ne počne drhtavica.

Ona signalizira organizmu da treba da povisi temperaturu, pa će efekat biti upravo suprotan od željenog. Trljanje alkoholom nije dobro iz više razloga, a kod malih beba može da dođe do upijanja alkohola preko kože i stanja alkoholisanosti.

Trudite se da uočite još neke simptome bolesti. Zapušen nos upućuje na infekciju disajnih puteva. Ako takva beba počne intenzivno da plače - naročito noću i u toku jela, i da se hvata za uši - moguće je da ima upalu uva. Ako diše ubrzano i otežano, ima modrilo oko usana ili intenzivno kašlje - možda je dobila upalu pluća. Ako povraća i/ili ima proliv - to može da bude znak crevne, ali i bilo koje druge infekcije (na primer, mokraćne). Ukoliko dete koje ima povišenu temperaturu ne izgleda loše, ne treba žuriti lekaru.

Da li bebi sa povišenom temperaturom treba dati antibiotike?

Antibiotici nisu lek za obaranje temperature, i nikako ih ne treba davati detetu samoinicijativno!PageBreak

kada-beba-na-letovanju-dobije-temperaturu

Dehidracija

Ono što najviše ugrožava organizam u toku povišenja temperature, zapravo je dehidracija (nedovoljna količina tečnosti u organizmu).

Kada treba otići lekaru?U sledećim situacijama, beba sa povišenom temperaturom zahteva stručnu medicinsku pomoć:- ako je mlađa od dva meseca- ako ima visoku temperaturu (preko 39 stepeni), koju ne možete da oborite Paracetamolom- ako temperatura postane visoka nakon nekoliko dana otkako se beba prehladila ili imala slabo povišenu temperaturu (verovatno je došlo do komplikacija)- ako umereno povišena temperatura traje duže od tri dana- ako povišena temperatura bez drugih simptoma traje duže od 24 sata- ako beba ima (ili je ranije imala) fras (febrilne konvulzije)- ako je teže dehidrirana - ako je izuzetno pospana ili razdražljiva, povraća, ili se drži za uši- ako intenzivno ili bolno plače kada je dodirnete ili pomerate- ako je mlitava i bez svesti- ako postoji mogućnost da je dete pretrpelo toplotni udar- ako vas je doktor uputio da ga zovete pri svakoj pojavi povišene temperature- ako vidite da je bebino opšte stanje ozbiljno poremećeno, ali ne znate šta je u pitanju

Povraćanje i proliv koji prate povišenu temperaturu, pojačavaju dehidraciju, o čemu treba voditi računa. Ako dehidriranoj bebi pipnete fontanelu (mekani deo na temenu), videćete da je ispod nivoa okolnih kostiju (normalno je u nivou). Jezik joj je obložen, nos izgleda ušiljen, a koža je suva, dok se na trbuhu prilikom hvatanja sa dva prsta nabira i sporo ispravlja, u najtežim slučajevima je poput mokrog čaršava. Pelene su suve jer dehidrirana beba "štedi" vodu, pa retko ili uopšte ne mokri. Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.

Kako da pomognem bebi u takvoj situaciji?

Pošto je dehidrirana beba često pospana i ne budi se spontano da bi jela, morate da je rehidrirate čestim pojenjem izmlaženim mlekom, ili vodom (na svakih pet minuta po dve-tri kašičice), sve dok dobro ne promokri i ne razbudi se.

Telesna temperatura će se, ukoliko je bila povišena, normalizovati bez pomoći lekova. Tada će dete ponovo samo tražiti da sisa. Ako se javi povraćanje, prekinite pojenje na 10 minuta, pa pokušajte ponovo, ali sporije. U slučaju da beba ni posle pojenja u trajanju od jednog sata ne pokaže normalnu "živost", ili povrati sve što popije - odnesite je lekaru. Kod teške dehidracije, nadoknada tečnosti se sprovodi u bolnici intravenskim putem. 

Kada se bebi daje oralni rehidracioni rastvor?

Kod dehidracije izazvane istovremenim gubitkom vode i soli iz organizma (znojenje, proliv), umesto vode se daje oralni rehidracioni rastvor (gotova mešavina šećera i soli u obliku praha), koji se rastvara u odgovarajućoj količini prokuvane i ohlađene vode, prema priloženom uputstvu. Pripremljen rastvor može da se čuva u poklopljenom sudu 24 sata, posle čega mora da se baci. U slučaju nedostatka gotovog preparata za spravljanje oralnog rehidracionog rastvora, možete da razmutite pola kašičice soli sa četiri ravne kašičice šećera u jednom litru prokuvane i ohlađene vode. Opšte pravilo je da se detetu daje onoliko tečnosti koliko želi da pije.

Tekst: Prim. dr Maja Skender, pedijatar