Šta može da ukaže na to da beba ima problem sa vidom i kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled, savetuje vas pedijatar Prim. dr Maja Skender.
Može li beba da bude razroka?
Male bebe nemaju razvijen binokularan vid, pa im često oči "šetaju", ali posle trećeg meseca ova pojava polako prestaje. Ako oko "šeta" posle uzrasta od šest meseci, javite se dečjem oftalmologu! Treba razlikovati pravu razrokost od lažne. Naime, kod beba koje imaju izražene nabore kože u unutrašnjim uglovima očiju, stiče se utisak konvergentnog strabizma - koji, u stvari, ne postoji. Patološka razrokost može da postoji od rođenja. Ona nije retka kod nedonoščadi, cerebralne paralize, nekih urođenih anomalija i sindroma, tumora mozga i dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Ali, ipak, u najvećem broju slučajeva uzrok ostaje nepoznat.
Strabizam je anomalija položaja očiju, pri čemu one gledaju u različitim pravcima. Pošto prima dve različite vidne slike, mozak ignoriše sliku sa oka koje je skrenulo, što rezultira slabijim razvojem vida na tom oku. Jasno je, stoga, da je razrokost često praćena slabovidošću. Dve najčešće vrste strabizma su: konvergentni (skretanje oka ka unutra) i divergentni (skretanje oka prema spolja). Konvergentni može da postoji još od rođenja. Skretanje može da se javi samo na jednom oku - koje je tada i slabovido, ili naizmenično na oba oka - u tom slučaju im je vid približno isti. Ono može da bude prisutno stalno ili samo povremeno.
Kako se leči razrokost?
Razrokost može da se leči uz pomoć naočara, zatvaranjem zdravog oka (okluzija), vežbama i, ukoliko prethodne metode zakažu - hirurškom intervencijom. Posle operacije, dete će možda i dalje morati da nosi naočare.
Kako sami da bebi pregledate oči?
Obratite pažnju na izgled očiju i očnih kapaka, promenu boje i oblika zenice (bela zenica, „mačije oko“), kao i reakciju na svetlost. Zaklonite jedno, pa drugo oko, posmatrajući da li, pritom, ono drugo reaguje na svetlost. Normalno, kada jedno oko poklopite - obe zenice se šire, što ćete primetiti na otkrivenom oku. Ako biste u oči uperili svetlo (što treba izbegavati) - zenice bi se skupile. Proverite da li postoje nepravilnosti u pokretima očiju (razrokost, nevoljni pokreti). Shodno uzrastu odojčeta, ispitajte da li prati pogledom izvor svetlosti ili pokazani predmet. Trudite se da na vreme otkrijete znake infekcije (crvenilo, otok kapaka, krmeljanje). Ako dete ima crveno oko, koje jako suzi, i pritom plače, prevrnite mu kapak, ne biste li našli skriveno strano telo.
Kod kojih beba je veliki rizik za nastanak očnih problema?
To su bebe kod kojih poremećaji čula vida mogu da se otkriju u prvim mesecima života:
- prevremeno rođene bebe, naročito one jako nezrele, koje su primale kiseonik
- bebe koje su imale asfiksiju (nedostatak kiseonika u mozgu) pre, u toku ili nakon porođaja
- bebe koje su bile zahvaćene nekom infekcijom majke u prvom tromesečju trudnoće
- bebe koje su u novorođenačkom periodu prebolele infekciju mozga ili njegovih ovojnica
- bebe sa urođenim anomalijama oka i/ili centralnog nervnog sistema
- bebe čiji bliski srodnici imaju urođenu slabovidost
